Raketni model R-3 Centra za Vazduhoplovno Modelarstvo iz Timočke 18, ostaće zapamćen kao nešto više od običnog kompleta za obuku raketnih modelara početnika. S obzirom da su se osamdesetih godina 20 veka proizvodile i koristile na hiljade i hiljade komada ovog kompleta koji su sklapali klinci duž cele bivše SFRJ i na kome su odrasle čitave mlade generacije ondašnje velike države, a mnogi stasali u vazduhoplovne i druge stručnjake po belom svetu, mislim da je red da se svi malo detaljnije podsetimo kako je to izgledalo...
Sve što je rečeno za raketu R-3, u neku ruku moguće je kazati i za ovu raketu koja je bila na granici modelarstva i predstavljala je u ondašnjoj Jugoslaviji, model koji su pravili napredniji raketaši a s obzirom na jačinu motora koji je koristila. Pomenuti motor i model proizvodjen je od strane tadašnjeg akademskog kluba "ARAK" . Motor je nosio oznaku ARAKJET 80-F60-10 i naravno nije se nikada nalazio u slobodnoj prodaji , ali se masovno ditribuirao u okvirima tadašnjih klubova, takmičenja i sl. Takodje, za razliku od ostalih raketa tadašnjeg vremena, imala je dva padobrana od kojih je jedan spuštao donji deo rakete a drugi je spuštao gornji deo rakete namenjen za smeštaj korisnog tereta. Ovom raketom neretko su klinci u vazduh ispaljivali i svoje kućne ljubimce smeštene u prilično velikom kontejneru.Na žalost, nakon teške nesreće koja se desila polovinom osamdesetih godina 20 veka proizvodnja ovog kompleta je prekinuta a klub ARAK u tom obliku praktično je prestao sa ozbiljnim radom. Danas, Istraživački Raketni Centar ponovo je pokrenuo proizvodnju sličnih modela...
Takodje, raketni model proizveden svojevremeno u pomenutom klubu ARAK. Sličnih karakteristika kao i raketa R3, s tim da je mogla koristiti i nešto jače motore, a bila je zamišljena tako da je raketaši kasnije mogu praviti od materijala iz sopstvenog domaćinstva ili okruženja.
RAKETA S 30
RAKETA S 33
RAKETA S 68
Modifikacija rakete SPRINT 02 sa preko 100% rezerve statičke stabilnosti. Raketa se sastojala iz gornje polovine trupa rakete SPRINT 02 u kojoj je bio smešten motor i četiri komada uzdužnih letvi koje su se prostirale umesto donjeg dela rakete SPRINT, gde bi na krajevima ovih letvi bili fiksirani stabilizatori. Motor je bio smešten u gornjoj polovini. Raketa je beležila fantastične rezultate krajem osamdesetih godina dvadesetog veka.
Prvi projekat iz 1987 godine vezan za ispitivanje žiroskopski stabilisane modelarske rakete. Imala je ograničen uspeh jer je pozicija motora često izazivala požare i prevelike otpore modela, tako da je ovaj model imao samo teoretskog značaja u smislu definisanja novih znanja i iskustava vezanih za pojave koje se dešavaju u letu ovakvih modela. Ideja je bila iskoristiti deo kinetičke energije rakete za indukciju normalne sile na zakošenim krilcima unutar strujnog kanala, preko kojih je tako stvoren obrtni momanat rotirao raketu oko uzdužne ose i stvarao efekat žiroskopske stabilnosti.
Projekat vezan za nastavak istraživanja mogućnosti žiroskopske stabilizacije malih raketnih modela, bazirao se na specijalnom lansirnom uredjaju koji je imao zadatak da zavrti raketu oko svoje ose na startu. Istraživanje je podrazumevalo ispitivanje matematičke zavisnosti izmedju broja obrtaja na startu i rezerve statičke stabilnosti rakete i diferenciranje zone stabilnog i nestabilnog područja.
Spektakularan let ove rakete zabeležen je na smotri raketaša amatera u Kalinoviku 1988 godine. Kuriozitet koji krasi ovu raketu jeste činjenica da je koristila raketni motor potiska 3000 N koji je potisak prenosio na trup rakete izradjen od kartonske cevi koje se koriste za namotavanje tepiha !. Ipak, karton je izržao ogroman impuls koji je na njega prenosio metal. Težina rakete je iznosila oko 12Kg.
Projekat sa početka devedesetih godina 20.veka koji nikada nije sproveden do samog kraja, ali je bio preteča onoga što se danas u svetu zove X-Prize ( nagradni konkurs objavljen 1996 godine koji je dodeljivao nagradu amaterima koji pošalju letelicu sopstvene konstrukcije na visinu od 100km). Naime bila je to masivna raketa koja je mogla da dohvati visinu od oko 20km. Radilo se o dvostepenoj raketi sa jakim buster motorom prvog stepena i slabijim marševskim motorom koji je radio 20 sekundi. Raketa je bila projektovana tako da motor radi dok se ne istopi, a da za to vreme raketa dostigne rekordnu visinu...
Nedostatak sredstava zauvek je zaustavio let ove rakete koja je bila već praktično spremna za start.
Danas, drugi bezbednosno paranoidni problemi koče ovakve projekte...